Prof. dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu, skoro deset godina ulagao je veliki napor da u Banjaluci bude izgrađena identična klinika za hirurgiju srca, kao beogradska.
Ta velika želja najzad će mu se ispuniti. Na pitanje zbog čega mu je toliko važno da Banjaluka dobije kliniku sličnu njegovom "Dedinju", profesor Đukanović kaže da je on dvojna ličnost: "Duša mi je u Valjevu, u Valjevu sam rođen, a srce mi je u Republici Srpskoj, jer tamo živi najkvalitetniji dio srpskog naciona. U Banjaluci će biti izgrađena najmodernija kardioklinika na Balkanu, u kojoj će godišnje moći biti obavljeno oko 400 operacija, što me čini zaista srećnim".
Pripremajući se za intervju, pročitali smo bar dvadesetak vaših istupa u javnosti koji liče na fajtersku agresivnost, gde ste se zalagali da Republika Srpska dobije svoj institut za kardiovaskularne bolesti. Uspjeli ste?
- Da, i zaista sam zadovoljan, ako hoćete i profesionalno i ljudski ispunjen. Predsjednik RS, Milorad Dodik, prepoznao je važnost i značaj ideje da u Banjaluci bude otvorena klinika za kardiovaskularne bolesti na najvišem mogućem nivou. Ako se bude radilo onako kako sam ja to zamislio, a vjerujem da hoće, biće to najbolja klinika za kardiovaskularne bolesti na Balkanu, u svakom pogledu – stručnom, tehničko-tehnološkom i građevinskom. I cijeli region imaće koristi od toga. U tu kliniku dolaziće ljudi iz Hrvatske, Federacije BiH, Crne Gore, a zašto ne i iz Albanije. U suštini, ako postignemo onaj visoki kvalitet liječenja, postoperativne njege i rehabilitacije, dolaziće u tu kliniku i bolesnici iz šireg okruženja.
Koliko operacija godišnje može biti obavljeno na ovoj klinici?
- Procenjujemo da će godišnje biti oko 400 operacija na srcu, ali će kapacitet klinike sigurno biti i veći. Klinika će imati sve što ima i klinika “Dedinje”, kardiologe, vaskularne hirurge, anesteziologe, rendgenologe, sve će biti na usluzi Republici Srpskoj, mojoj pravoj domovini.
Šta hoću da kažem…
Važno je da bolesnici iz tog regiona imaju nadohvat ruke pouzdanu kliniku, tamo je bio rat, ljudi su stradali, doživjeli su velike tragedije, sad su ostale posljedice koje se manifestuju kroz razna oboljenja, pa i u vidu bolesti srca. Ukratko, ideja je da izgradimo kliniku za kardiovaskularne bolesti na visokom evropskom nivou.
Koliko će stručnjaka raditi na klinici i kako će se oni školovati, pošto ih u Republici Srpskoj nema dovoljno?
- Za sada je ideja da rade naši stučnjaci s “Dedinja”, jer u Srpska trenutno nema adekvatnog ljekarskog kadra. Ići će doktori s “Dedinja”, radiće tamo, a mi ćemo veoma brzo početi s obukom mladih i talentovanih ljekara iz Republike Srpske. Školovaćemo ih.
Valjevo u duši, Republika Srpska u srcu
Čuveni kardiohirurg kaže da mu je najveća želja i najljepši cilj u životu da u Republici Srpskoj napravi najbolju kliniku za kardiohirurgiju na Balkanu.
– Želim da izgradimo najbolju hirurgiju srca na Balkanu u Republici Srpskoj, mojoj otadžbini po srcu. Dušom sam u Valjevu, ali moje srce je u Republici Srpskoj.
Ovde, uz naše najbolje kardiologe i vaskularne hirurge, slaćemo ih u inostranstvo na prestižne klinike da uče od najboljih, kako bi oni jednog dana preuzeli posao. Radićemo tako da budemo ponosni na novu kliniku u Republici Srpskoj.
Koliko ljudi će zapošljavati nova klinika?
- Moja procjena je da će na klinici morati da radi oko 200 ljudi. Možda i više, ali važno je istaći da će sve uslovljavati ambicija da klinika radi na najvišem profesionalnom nivou.
Već dugo pacijenti iz Republike Srpske na operacije srca dolaze u Srbiju. Koliko njih godišnje bude operisano na “Dedinju” i u Kliničkom centru Srbije, a koliko, recimo, u Kamenici kod Novog Sada?
- Kod nas na “Dedinju” godišnje operišemo oko 250 ljudi iz Republike Srpske. Koliko u Kliničkom centru, nemam precizne podatke, vjerujem mnogo. U Sremskoj Kamenici taj broj je posljednjih godina znatno smanjen. Međutim, treba imati na umu da svi oboljeli iz Republike Srpske ne stignu do Beograda, odnosno do ljekarskog tretmana u Srbiji. Najprije sve kardioklinike u Srbiji su zatrpane poslom, mnogo je ljudi na listi čekanja. Zamislite, koliko ima sirotinje koja i ne zna šta je boli, kamoli da je ozbiljan srčani bolesnik. To jednako važi za Srbiju i za Republiku Srpsku. Hoću da kažem da će ta nova klinika u Banjaluci imati više pacijenata nego što ih stigne u Srbiju.
Nažalost, i u ovom slučaju moramo pričati o novcu. Koliko Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske godišnje plati “Dedinju” za liječenje bolesnika iz Srpske?
- To je veliki trošak za fond. Prema gruboj procjeni, oni plate Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” oko dva miliona evra godišnje. Koliko još plate drugim kardioklinikama u Srbiji, nije mi poznato.
Vi ste u ranijim intervjuima spominjali da bi građenje klinike za kardiovaskularne bolesti u Republici Srpskoj moglo koštati oko sedam miliona evra? Ako je taj predračun tačan, znači da bi s novom klinikom FZO Republike Srpske mogao da uštedi?
- Koliki bi troškovi bili, teško je precizno odgovoriti. Znam da odgovorni ljudi iz Republike Srpske s predsednikom Dodikom na čelu imaju ambiciju da nova klinika bude opremljena najsavremenijom tehnikom i da u njoj radi visokostručno medicinsko osoblje. Valja dodati da danas nijedan posao ne ide bez valjanih menadžera.
Dodik: Nećemo štediti na opremi i ljekarima!
Vi ste, po tvrdnji profesora Đukanovića, dali podršku izgradnji centra za kardiohirurgiju u Republici Srpskoj?
– Tačno. Poštujem energiju, znanje i viziju profesora Đukanovića, koji godinama već insistira da u Republici Srpskoj bude izgrađen centar za kardiohirurgiju, poput Instituta “Dedinje” u Beogradu. To će biti važan poduhvat ne samo za Republiku Srpsku nego i za region.
Kad će početi gradnja i koliko će ovaj projekat koštati?
– U toku je arhitektonska kreacija, gospodin Simović je svojim patriotskim opredjeljenjem izrazio želju da to bude njegovo umjetničko arhitektonsko djelo. Poslije toga, nadam se, veoma brzo na teritoriji Banjaluke počeće građevinski radovi na zgradi kardiovaskularnog centra. Koliko će to koštati, zaista ne znam, nisam stručan za tu oblast, tek se moramo konsultovati oko opreme. Profesor Đukanović tu je glavni. Ali, ono što je sigurno, na opremi i modernim tehnologijama, kao i obuci naših ljekara, nećemo štedjeti. Koliko para će to na kraju biti, vidjećemo.
Šta ovaj novi projekat donosi Srpskoj?
– Vjerujem da će novi centar za kardiovaskularnu hirurgiju proraditi početkom januara 2016, ako ne i mjesec-dva ranije. Ovaj projekat je veoma bitan za Republiku Srpsku. On u izvjesnom smislu zaokružuje državnost države Republike Srpske. Biće to ozbiljna i respektabilna zdravstvena ustanova, koja će po našoj viziji biti na usluzi ne samo građanima Republike Srpske nego i cijelom regionu. Centar će biti još jedna legitimacija Republike Srpske, ustanova kojoj će svi vjerovati i koja će svima u regionu biti na usluzi.
Profesor Đukanović vam je nudio ovu ideju i ranije, niste je odmah prihvatili?
– Nije baš tako. Rukovodstvo Republike Srpske i ja shvatili smo važnost ovog projekta od samog početka. Međutim, nisu se stekli uslovi, na žalost svih nas u Republici Srpskoj. Ali, važno je da će to veoma brzo zaživjeti. Još jednom zahvaljujem profesoru Đukanoviću na entuzijazmu i činjenici da ćemo napraviti centar za kardiovaskularne bolesti u RS.
Preuzeto iz Press RS-a
