Дан државности, грб, застава и химна су основни симболи идентитета, незавиности и припадности држави и различите се научне дисциплине баве њима као нпр. хералдика, вексилологија итд.
Република Српска, од свог постанка, наилази на оспоравања њених обиљежја. Тако је грб са бијелим двоглавим орлом, морао бити замијењен са трнутно важећим амблемом, а химна „Боже правде“ са новом свечаном пјесмом Младена Матовића „Моја Република“. Једино заставу Републике Српске, Уставни суд БиХ, није прогласио неуставном.
Најновијом одлуком, Уставни суд БиХ прогласио је неуставним и датум обиљежавања Дана Републике, који се све ове године обиљежава 9. Јануара.
Потпуно је нејасна и неприхватљива одлука да се дан рођења проглашава неуставним. Република Српска је настала 9. јануара 1992. године, а Општи оквирни споразум о за мир у БиХ је потврдио Републику Српску и уважио све околности које су наступиле до новембра 1995.год.
Дан Републике одређен је као републички и секуларни празник, различит од вјерских празника који су одређени посебним одредбама Закона о празницима Републике Српске.
Одлуку о неуставности Дана Републике, донијела су тројица страних судије и два донедавна високопозиционирана бошњачка политичара, који су сада судије Уставног суда БиХ.
Од 1992. године, сваког 9. јануара, Република Српска поносно слави свој рођендан. То намјерава чинити и убудуће, без обзира на одлуку Уставног суда БиХ, јер Република Српска је управо тада рођена а дан рођења се не може мијењати судским одлукама.
Кратко ћемо се осврнути како тај дан обиљежавају други народи.
Дан Руске федерације сматра се симболом патриотизма и јединства народа. Овај празник није само државни празник, већ и празник сваког грађанина Русије. Свечаности, празничне шетње и велики ватромети мобилисали су руску јавност и допринијели да се повећа свијест грађана о значају тог дана. Обиљежавање тог значајног датума дуго је била формалност, јер људи нису знали шта се ту уопште слави.
Сада се у Русији ситуација промијенила, јер су се и патриотизам и осјећања њених грађана према земљи промјенили. Поново је присутан понос и гордост и зато се сада овом празнику поклања посебна пажња. Грађани са задовољством истичу руске заставе на многим јавним мјестима, на балконима, аутомобилима...
У САД-у, Дан независности се уобичајено слави ватрометом, карневалом, излетима, политичким говорима, концертима, и сл. Тим даном слави се историја, традиција и политичка традиција САД-а. Масовност америчких застава говори о поносу који грађани осјећају у припадности тој земљи.
Како можемо подстаћи свијест грађана Републике Српске на достојаствено обиљежавање 9. јануара - Дана Републике? Није довољно да тај дан буде проглашен као нерадни дан, са централном академијом коју може видјети и осјетити мали број грађана Српске. Потребно је да грађани осјете тај дан у сваком мјесту, у свакој школи, да свуда буде примјерено обиљежен и прослављен.
Поред свечане академије и полагања вијенаца на споменике палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата, манифестацију обиљежавања тог значајног дана, треба проширити и са другим активностима које требају постати традиција, нпр. постхумно одликовање припадника војске и полиције Републике Српске, уручивање највиших државних награда љекарима, научницима, пословним људима, просвјетним радницима, спортистима, умјетницима, чиме би се показало колико су важни сви они који на најбољи начин представљају своју земљу.
Црвено-Плаво-Бијела застава Републике Српске
Упечатљива је порука једног великог генерала који је своје војнике учио о значају заставе. Он каже:
“Ви сте војници, ово је наша застава. Нико не смије да узме нашу заставу. Подигните је тако да се вијори високо и да сви могу да је виде.“
То значи да наша застава мора постати видљивија. Вријеме да почнемо масовно истицати заставе Републике у вријеме празника, рођендана неког члана породице, свадбеног догађаја и слично, током цијеле године. Овај чин истицања заставе мора бити усађен у свијест сваког грађанина који треба да воли своју земљу, њене симболе и да то јасно показује. Јер, застава је национални симбол и нема никакве везе са одређеним политикама и конкретним политичким елитама.
Застава Републике Српске треба да буди понос и емоција која дотиче сваког њеног грађанина, о чему требамо учити нашу дјецу. Има ли ишта угодније за људско око од поворке малишана који иду на излет носећи у руци заставице своје Републике?
Такав је однос према застави шпанске регије Каталонија, регије гдје се пијуцка вино и џогира, гдје меза (тапас) и бициклизам иду заједно, гдје се жута каталонска застава, током читаве године, вијори на сваком балкону. Дакле, Каталонци су то научили и то раде пуног срца.
За разлику од њих, велики број застава широм Америке, такође се вијоре на кућама, продавницама, шопинг центрима, пословним зградама. Такође, грађани Америке своју заставу често виђају у рекламама и на филмовима. Коришћење државних симбола у рекламама има повратно дејство, на основу тога стиче се право на умањење пореза, у складу са величином заставе. Овдје се не ради само о питањима срца, него и материјалне користи. Зато није случајно када Спајдермен, у сваком наставку овог филмованог стрипа, доскочи на америчку заставу. На тај начин Америка “субвенционише” развијање припадности, патриотизма и лојалности својих грађана.
А шта би ми требало да радимо?
Данас нас Република треба, бар онолико колико и ми требамо њу.
Вријеме је да сви грађани, овим симболичним чином исказивања поштовања и масовног истицања заставе, изразе патриотизам, припадност и лојалност, у вријеме државних и вјерских празника али и свих других породичних празника и догађаја.
Тако ћемо показали заједништво и солидарност, поштовање Републике и свега оног што она значи и што је уграђено у њене темеље, а истовремено, пружити отпор онима који је не воле. Република Српска није инат. Она је љубав и тако мора остати.
Дејан МАЈКИЋ
