Svi koji su imali sreću da odrastaju početkom ’80tih godina prošlog vijeka sjećaju se fenomenalnog stripa „Alan Ford“ koji opisuje avanture tajne grupe TNT, družine skupljene „s konca i konopca“, spremne da rizikuje život prilikom hvatanja opasnih kriminalaca za malu (ili nikakvu) platu.

Jedan od glavnih junaka, vođa grupe TNT, poznatiji kao „Broj 1“, povremeno bi ušao u raspravu sa nekim na položaju… I kad god druga strana nije željela da mu izađe u susret on bi izvadio malu crnu knjižicu u kojoj se nalaze neke kompromitujuće informacije; suočavanjem druge strane sa sopstvenim „prljavim vešom“ brzo bi promjenio ishod pregovora u svoju korist.

Još tada, prije nego što sam znao da postoji nešto što se zove CRM, pomislio sam kako bi bilo sjajno da svako do nas ima svoju „malu crnu knjižicu“ u kojoj hronološki zapisuje važne događaje. Danas znam da je ovako nešto neophodno, ne kao djelo pojedinca, već kultura ponašanja koja treba da preovladava u preduzeću.

CRM je pojam koji označava skraćenicu engleskih riječi Customer Relationship Management (Upravljanje odnosima sa klijentima). Klijenti ne moraju obavezno da budu kupci.

U okviru projekta „Lokalni integrisani razvoj“ (LIR), raspisan je javni poziv za učešće u programu za razvoj preduzetništva i podršku osnivanju preduzeća (Start-up).

Projekat LIR je trogodišnja inicijativa (2016-2018.), koju primarno finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNDP BiH), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice BiH, Ministarstvom uprave i lokalne samouprave Republike Srpske, Ministarstvom razvoja, preduzetništva i obrta Federacije Bosne i Hercegovine, i Saveza opština i gradova Republike Srpske. Projekat se implementira u 21 partnerskoj jedinici lokalne samouprave u RS/BiH.

Projekat LIR ima za cilj podizanje životnog standarda i povećanje socijalne kohezije u RS/BiH putem inkluzivnog održivog socioekonomskog razvoja. U okviru komponente za ekonomski oporavak, LIR projekat će direktno podržati privatni sektor te potencijalne investitore kako bi se povećala cjelokupna ekonomska aktivnost u lokalnim zajednicama, osigurao ekonomski rast kroz produktivnije lance vrijednosti, te stvorila nova radna mjesta i prihodi.

Takođe, projektom se predviđa pomoć i za dugoročno nezaposlene i socijalno isključene kategorija stanovništva, a posebno povratnike, interno i dugotrajno nezaposlene osobe.

BANJALUKA - U Banjaluci je danas otvorena višenamjenska staza od naselja Trapisti do teslićkog naselja Bijelo Bučje, koja će služiti za planinarenje, biciklizam i šetnju u prirodi.

"Ova uređena i označena staza duga je 100 kilometara i prolazi kroz pet opština, a namjera je da je u Izačiću spojimo sa Bihaćem. Time bi bila spojena sa hrvatskim stazama", rekla je Srni Jovana Kutić iz Fondacije "Luka", koja je pokretač akcije za formiranje ove staze.

Staza je markirana po međunarodnim standardima i prilagođena je svim uzrastima, rekreativnom uživanju i istraživanju prirode. Nudi mogućnosti kampovanja, logorovanja, kupovine domaćih proizvoda i rukotvorina, kao i uživanje u domaćim tradicionalnim jelima.

Ovom prilikom na jednom mjestu je pripremljen pregršt novih regionalnih IT događaja i konferencija koje možete posjetiti i sve to zahvaljujući portalu ukratko koji je medijski partner mnogim konferencijama.

Dakle, bilo da ste poslovni čovjek, IT cyber girl ili samo zaljubljenik u informacione tehnologije, prije nego što počnete da planirate svoje odmore, provjerite na ovom interaktivnom kalendaru kog je datuma vaša omiljena IT konferencija.

Juče sam uzeo papir i olovku i vežbao pisanu ćirilicu. Nisam pisao na ćirilici 31 godinu. Prepisivao sam vesti na nekoliko strana u svesci, čisto da mi pokret ponovo uđe u ruku.

Tamo negde u 5. razredu osnovne škole počeo sam da pišem latinicom. Tada su svi pisali ćirilicom u razredu, a meni se nekako činilo cool da pišem latinicom. Em se koristi u engleskom, em sam bio drugačiji od drugih. Međutim, iz današnje perspektive 30 godina kasnije, izgleda da su i drugi to mislili jer je svuda oko nas latinica.

Imam utisak da je naše pismo ugroženo. Ne bih da ga izgubimo. Možda je inat ali posle tri decenije rešio sam da ja lično prestanem da pišem latinicom. Ćirilicu, kao i mnoge druge delove naše kulture, svakodnevno melje globalistički mlin. Problem je u tome što je većina ljudi pobrkala globalizam i kosmopolitizam, a velike su razlike između ta dva.

Došao je i taj dan, četvrtak, ustajem sabajle, nalazim što stariju i što deblju košulju, da teže iscepaju zainteresovani, stižem u porodilište. Još se ništa ne zna, kad će šta će, usput me pozdravljaju studenti medicine koji baš tu imaju predavanja, toliko sam valjda prisutan…

Okolo sve vrste očeva. Novopečeni, prepoznaju im se podočnjaci od neprospavane noći, dok pod ruku sa nekom babicom, sa buketom cveća i nekoliko kesica od po 200 grama kafe što porodlišina moneta za potplaćivanje, tumaraju hodnicima. Zatim dolaze iskusni očevi, doterani, sa buketom cveća i nosiljkom, čekaju kod table gde piše “Otpust beba”, pored obaveznog tasta obično sa fotoaparatom, neki povedu i raštimovane trubače sa plehanim ulubljenim trubama. Treća grupa su zabrinuti budući očevi, cupkaju po ćoškovima.

Bio sam u trećoj grupi. Mada u ta dva dana možda je to bila i neka posebna grupa. Jer, prvo je jedan doktor rekao biće u četvrtak pre podne, ali je onda u četvrtak pre podne rekao da će ipak biti u ponedeljak… Onda je drugi, u četvrtak oko podne rekao da je bolje da to bude u četvrtak uveče. U četvrtak uveče, kada sam kupio već sve potrebno za izazivanje porođaja, čega u bolnici naravno nema, treći doktor, ljubazan mladić, objasnio je pogledavši karton da nema potrebe večeras, uz to porodilište je puno, nego u petak ujutru. U petak ujutru četvrti doktor objašnjava da će porođaj biti u ponedeljak, da bi neki glavni konačno presudio, pošto mu je moja žena ispričala da ne jede ništa već dva dana jer je u svako doba dana bar jednom porađaju, da će sve biti obavljeno u subotu i to – carskim rezom…

Svaki muškarac može da bude otac, ali baš svaki. Čak i detetu koje nije njegovo. Otac je pravna kategorija, on je ono „ime oca“ iz dokumenata. I kada je ta rubrika iz nekog razloga prazna svi znamo da taj otac negde postoji, skriven iz nekog razloga, dobrog ili lošeg. S tim da je ovo drugo češće.

Otac može biti odgovoran. Može ići redovno na roditeljske sastanke, može da prati napredovanje svog deteta, može biti zabrinut kada se dete razboli. Može redovno da plaća alimentaciju, ako je situacija takva. A može i sve suprotno od toga. Može mu se, jer je takav otac.

Očevima se cepa košulja kada se dete rodi. Očevi tada časte. Neki očevi se tada raduju, neki misle da se raduju, neki se prave da se raduju. Neki se kriju.

Tate su već druga priča. Nije svaki otac tata, kao što ne mora svaki tata da bude otac, jer tatom te proglašava dete. Tata je titula koju moraš da zaslužiš. Koliko god je lako definisati oca, toliko je teško odrediti kada se otac pretvara u tatu.